Kako (i zašto) ova 72-godišnjakinja putuje po celom svetu sa rancem

Nikad nije kasno da se proputuje ceo svet i ona vama dobro poznata mesta koja želite da vidite pre nego što ‘odete na drugi svet’. U ovom intervjuu koji je preuzet originalno sa nomadicmatt.com govori o Šeril, 72 godišnjoj dami koja je na putu poslednjih deset godina(!). U ovom intervjuu biće reči o tome kako se spakovala, prodala svoje stvari i krenula da ostvari svoje snove. Pa da počnemo!

Met: Recite svima malo o sebi.

Šeril: Pošto je moj otac bio vojno lice, ja sam putovala i pre nego što sam znala šta to znači. Kad mi je bilo 5, letela sam iz Bostona do Bafala avionom sa propelerom i tad sam odlučila da želim da budem stjuardesa, da nosim lepo odelo i šešir i da letim avionima.

Godinama kasnije, udala sam se za čoveka koji je bio vojno lice i proputovali smo cele SAD, proveli smo tri godine u Francuskoj i Bavarskim Alpima. Taj period je zaista ubacio ‘bubicu’ za putovanjem u moju glavu. Ali tokom sledećih godina podizanja dece i obaveza na poslu, putovanje mi je bilo na dnu liste prioriteta- sve dok nisam otišla u penziju.

Kad sam napunila 62, deca su otišla od kuće i muž je nažalost preminuo, ‘počistila sam svoj život’ i spakovala šta je ostalo uključujući šator i dve mačke u ‘Plimut Vojadžer’ kombi i krenula iz Takome, Vašington ka Meksiku. Plan je bio da tokom zime kampujem na plažama i usput ću ‘skontati’ šta dalje. Deset godina kasnije ja još putujem.

Šta Vas je inspirisalo na taj trip?

Čitala sam 1,000 mesta da vidite pre nego što umrete (1,000 Places to See Before You Die), štiklirala sam ona koja sam videla, i obeležila one koje želim da vidim. Nisam postajala ništa mlađa, tako da sam samo krenula!

Moj trip u Meksiko je bilo vatreno krštenje. Trebalo je da bude samo tokom zime, a ostala sam tamo naredne tri godine. Nakon te avanture, vratila sam se na sever da volontiram za Biro za upravljanje zemljištem (Bureau of Land Management) u Oregonu na jednom udaljenom kamping prostoru sa samo 10 mesta.
Sledeći mesec sam radila kao kamp hostesa na planini Sv. Helena (Mount St. Helens) gde sam upoznala zanimljive putnike uz Evrope uključujući jednu ženu iz Holandije, koja je, kao se ispostavilo, radila u muzeju vozova u Utrehtu koji sam posedila nekoliko godina ranije. Kako je mali svet!

Sada sam na putu već 10 godina, i ne žalim ni začim. Radim i putujem (w&t) i uspevam da živim život kakav hoću!

Na koje ste prepreke naišli kad ste planirali svoj put?

Najveća prepreka je bila strpati sve što mi treba (odeća, lična higijena, obuća, knjige, tehnika i sve ostalo) u jednu torbu. Bilo je teško. Na kraju krajeva, avio kompanije vam limitiraju težinu prtljaga. Pitala sam par mojih prijatelja da mi pomognu da izaberem i ono što nisam ponela oni su uzeli. Mnogo stvari se nakupi tokom godina.

Glavna briga kad ste malo stariji i putujete je o nivou medicinske brige koja vam je potrebna pa onda sve ostalo. Na sajtu Stejt Dipartmenta pogledala sam listu doktora u stranim zemljama koji pričaju Engleski, kao i one koji će kontaktirati mesto gde ste odseli, hostel i sl. Bila sam srećna da sam imala veoma malo problema tokom putovanja; mada, videla sam dosta ljudi koji se zadobili povrede kada su bili suočeni sa neravnim terenima i sl.
Ta lista mi je dosta pomogla kad sam bila u Italiji, što više informacija posedujete, manje stresa će biti tokom putovanja.

Imam putno zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje za hitnu evakuaciju za medicinsku pomoć́ ili nesreću. Ne bih putovala bez toga, iako ih nikad nisam iskoristila. Trošak je vredan mira. Dobra ideja je da iskoristite Google translate i pre puta odštampate neke medicinske termine koje mislite da će vam pomoći na putu.

Farmaceuti u većini Evropskih gradova izdaju lekove bez recepta, koristila sam ovo u Španiji, Italiji i Engleskoj, a ako to ne uspe, mahanje rukama i pantomime uglavnom upali.

Sada kada sam u Albaniji, shvatam da je veoma bitno gledati mesta koja imaju izložene cene ne proizvodima. Iako sam ja fan buvljih pijaca, kada ne znaš jezik možeš biti sto posto siguran da ćeš platiti više nego lokalci.

Da li su ljudi mislili da si poludela kad si saopštila da ćeš da putuješ sama svetom u 72oj?

Da i ne. Ljudi koji me dobro poznaju nisu bili iznenađeni. Ljudi koji su poznanici su bili ili užasnuti (Šta ćeš da radiš? Sama?! U tim godinama?!) ili zapanjeni (Šta ćeš da radiš! Sama! U tim godinama!). Bilo je ili luda žena ili svetionik nade. Ja želim da mislim o sebi kao o svetioniku.

Imam travel blog na kom pišem za moje prijatelje, i volim da čujem da im služim kao inspiracija i koliko je divno da imaju prijatelja avanturistu, ili od prijatelja koji fizički nisu u stanju da putuju, kako oni uživaju da vide i da nauče nešto novo o nekim mestima u svetu. Par mojim prijatelja čak koriste moj blog da inspirišu neke njihove prijatelje.

Gde spavate tokom puta po svetu? Hosteli? WWOOF? Kako uspevate da ne probijete budžet?

HelpX je bio moj glavni izvor za smeštaj, volontiranje, hranu i nova prijateljstva. Kao i sve, ništa nije savršeno, ali taj servis je u 95% slučajeva bio odličan. Dozvolio mi je da upoznam nove ljude u malim selima, ostanem u nekim mestima duže i da sačuvam novac. Dao mi je uvid u toliko novih mesta na svetu! Osećam se kao šetajuća enciklopedija manje poznatih činjenica!

Moj drugi resurs je Trusted Housesitters. Nije toliko unosno u pogledu prilika, ali je korisno za kratka odsedanja. I da, takođe sam odsedala u hostelima, ali obično kad putujem od mesta do mesta. Preferiram da odsedam tamo gde mogu da volontiram u zamenu za sobu i smeštaj; to mi je definitivno sačuvalo dosta novca.

Kad sam u mestu gde mogu da kuvam, ja kuvam – i kuvam, zato što ispečeno ili skuvano je uglavnom bezbedno da se ostavi van frižidera. Kada to nije moguće, onda idem na pijacu po voće i povrće koje može da se opere i ostavi za kasnije. (Uvek se trudim da imam flašicu sa sirćetnom vodom da obrišem proizvode koje ne mogu u nedostatku lavaboa)

Otkrila sam da, za razliku od ljudi is SAD-a, u dosta zemalja ljudi ne pakuju hranu koju nisu pojeli. Ako pitate, mogu vam zapakovati u plastičnu kutiju ili pak papir. Za svaki slučaj ponesite zip kesice ili plastičnu vakum kutiju sa vama.

Koji savet biste dali drugim starijim osobama koji su zabrinuti da krenu na isti put?

URADITE ISTRAŽIVANJE! Onlajn resursi su tu, i kada nađete jedan, drugi će se pojaviti. Napravite listu ili matricu šta želite i držite se toga sve dok ne steknete dobru sliku gde ćete i kako putovati. Onda, ako želite da pogledate druge opcije, uradite i to. Dosta ljudi stane u toku planiranja i nikad ne spakuju svoje kofere niti kupe karte. Ako ste zaista nervozni u vezi svega toga, kupite povratnu kartu i držite je u tajnom džepu zajedno sa novcem za taxi do aerodroma.

Ako volite farme i generalni tip rada, onda je WWOOF za vas; ako želite da volontirate u hostelima, B&B (bed and breakfast), restoranima ili spa centrima – idite na HelpX ili Stay/Work, ili samo ukucajte “volontiranje u _(ime zemlje)_” u vas internet pretraživač.

Skoro mi se završila poseta jednom malog gradu na severu Italije, gde sam podučavala Engleski decu uzrasta osnovne škole. Bilo je predivno iskustvo, željni mozgovi spremni da uče, tu su takođe bile tri host (domaćini) porodice koje su uživale da mi pokazuju Italijansku umetnost, istoriju i hranu u Veroni, Bolonji, Parmi i Montovi, dva od tih mesta su pod zaštitom UNESCO-a. Nastavnik engleskog jezika iz njihove lokalne škole me je našao preko HelpX-a.

To sam isto radila i u Madridu, a i čeka me isto to u tri grada u Poljskoj u tokom Aprila. Njihova ideja je da se oslobode i da počnu da pričaju pravi Engleski a ne ‘knjiški Engleski. Na vama je da pričate Engleski, i samo to.

Kako finansirate vaš put?

100% Od socijalnog. To je moja mala putna banka.

Koja je uglavnom reakcija mlađih putnika kad se sretnete na putu? Ja sam uvek mislio da je kul kada vidim starijeg putnika kako putuje samo sa rancem oko sveta.

To je jedan od NAJboljih delova. Mlađi ljudi su isprva iznenađeni, pogotovo kad im kažem da imam 72. Onda krenu pitanja. “Zašto sada? Jeste li uvak putovali? Gde ste sve bili? A šta…?” Tada strela uvek nađe metu. Tj. kad kažu “Voleo/la bih da moja mama, tata, sestra, rođak, ujak … može da vas upozna” ili “Moj ____ je uvek u _____ i ponaša se kao da je život prošao…” U isto vreme je i sjajno i tužno kada ste nekom uzor.

Kako uspevate da ne pobijete budžet dok putujete?

Od ukupnog mesečnog troška ja potrošim oko 75% često i manje od toga. Planiram svaki pokret i uvek gledam da prođem jeftinije za prevoz, kraće distance i popuste. Mnoge zemalje nude popuste za železničke karte za seniore. Španija ima ‘Tarjeta Dorada’, koja nudi i do 40% popusta za putovanja od Ponedeljka do Četvrtka, i do 25% popusta za ostale dane za 6 eura. Italija ima karticu za popuste koja je oko 30 eura. Uvek negde postoje popusti za starije osobe.

Putovanje rano ujutru ili kasno uveče obično ima neke popuste. Prijateljica i ja smo kupile RailPass u Španiji za 175 eura koja nam je omogućila četiri putovanja bilo gde po Španiji. Otišle smo od Madrida do Alhesirasa (blizu Gibraltara), pa do Granade, onda od Alikantea do Valensije, pa onda od Valensije nazad do Madrida. Obe smo uštedele više od 100 eura sa ovom propusnicom.

Koji ti je najomiljeniji momenat do sada?

Skoro je moja dobra prijateljica sela prvi put na let van SAD-a. Odlučila je, iz hira, da se nađemo u Madridu (tražila je i našla je povratnu kartu za $800). Besramno je priznala da je bila potpuno nervozna u vezi svega: dugačkog puta, menjanju letova na Hitrou u Londonu, prelazak granica i carine,..svega. Rekla je da ne bih uspela sama. Ali sada jeste i rekla je da bih uradila sve opet iznova i iznova.

Ona je borac, uskočila je odmah da uči osnovne Španske reči. Koliko je bila ponosna kad je uspela da naruči doručak sama! Naučila je da pita za pravac, lako je govorila ‘hvala’ i ‘molim’ i naručivala je hranu – gledali smo da dodajemo svaki dan po 3-5 reci.

Uzeli smo lokalni autobus od Alhesiras-a do Gibraltara, videli smo obalu Afrike sa “kamena”, iskusila je da joj majmun sedi na ramenu, u Granadi smo posetili svetsku baštinu UNESCO-a -Alhambra i gledale smo prikaz flamenko plesa na trgu. Granada je gde sam proslavila svoj 72. rođendan. U Alikanteu ona je proslavila svoj 60ti rođendan tako što je stajala sa oba stopala u Mediteranskom moru rukama ka nebu i vikala “Ja sam u Španiji!” Nakon čega smo obe sele na plažu i pile Špansko vino. “Ne može bolje od ovoga,” rekla je.

Koje mudre reči imate za nekoga ko okleva u vezi putovanja? Kao neko ko nije putovao dok niste napunili 62, šta možete da kažete nekome mlađem od vas?

Upoznala sam ljude svih uzrasta, iz raznih zemalja, gde svako ima svoju priču i razlog zašto putuju. I svi su rekli istu stvar: jedini razlog zašto se vraćam kući je da nađem posao, uštedim neke pare i da se ponovo vratim na put. Mi koji smo putnici, ne želimo ništa više od iskustva o svetu i njegovim ljudima – iako naletimo na neke probleme u toku puta. Benefiti istraživanja kako drugi žive, misle, jedu, rade i…veruju, širi naše razumevanje celog sveta i približava nas čineći od nas bolja ljudska bića.

Za mene, lično, Vili Nelson (Willie Nelson) je to rekao najbolje: “Želim da sam ponovo na putu, da vidim stvari koje nikad nisam pre, a možda i zadnji put.”

Šeril možete pratiti na njenom blogu sherrillmadden.wordpress.com

Tekst preveo i prilagodio urednički tim PosloviPreko.com